Zemlja i nebo..tako razlicite,al' nikada nismo mogle jedna bez druge-dopunjavale smo se.
Spustala sam se niz Vidikovac,telefon je zazvonio kratko.Propusten poziv od "Jolex".
"Sta li je sad smislila?''.Pogledala sam na sat,vec je bila ponoc...'ajde da je pozovem,mozda je nesto hitno.
"Ej sta se desava,sto me cimas ovako kasno ,radis prvu covece-idi spavaj.."
Jolex:"Ne mogu,opet sam napravila sranje,stojim na stanici vec sat,cekam ga da prodje,a gde si ti"?
"Ej,evo spustam se niz Vidikovac,cekaj me-tu sam za minut"..Jolex:"Pozuri,molim te."
Sjurila sam do stanice,napolju je bilo prohladno;nisam imala adekvatnu odecu...a ovo ce po mojoj slobodnoj proceni potrajati.Nema veze..he,sve za prijateljstvo.
Jolex!Ona je skroz cool covek.Lako prihvatljiva,komunikativna...lepa za oko...i ono najvaznije-ima cistu dusu.Ipak,ima i onih koji je bas zbog toga nikada nisu voleli;nisu mogli da joj pronadju manu...Svi ih imamo naravno.Ona je jedna od retkih koja je umela da ih krije vesto i time prkosila zlim dusama...Mislim da mi najvise odgovara zbog toga."I kad je najteze ti nasmej se"-tako je delovala na mene.
"I,sta cemo sad...cekamo jel?Ajmo gore na klupicu,bar cemo biti manje upadljive..." Svratile smo u jedinu prodavnicu koja radi 24h,kupile po kesicu suncokreta i uputile se ka staroj dobroj klupici.U tih par minuta Jolex mi je ukratko objasnila o cemu se radi.Njen "decko Djole" je bio u problemu,a ona (kao svaka zena) je zahtevala malo vise paznje...i tu je puklo...Inace "Djole" nije obican momak iz kraja,on je vec ozbiljan covek,sa porodicom ,sa svim "problemima" koje nosi zivot..sa stvarima koje nas tek cekaju...mozda i ne-ko zna sta sve moze da se desi u sledecih par sati..kamoli dvadesetak godina...Sustina je da Jolex voli "Djoleta".On je prvi muskarac koji je uspeo da je sacuva samo za sebe,Nikada ranije nije imala takvu vezu,ma jednostavno nije tako volela-da boli.I sada cekamo da se "Djole"pojavi (jer je u medjuvremenu iskljucio telefon),da padne suocavanje.Ali ovo je izgledalo vise nego smesno,nas dve uhodimo coveka,krijemo se kao klinke po parkovima.Zanimljivo je bilo to sto je "Jolex " u onih sat vremena pre mog dolaska,uspela da dobije stipaljku u glavu sa jedne terase,posle se prebacila u neki parkic gde je srela naseg dobrog druga koji je u cudu pitao sta radi tu sama,na hladnoci i da li je normalna..he...Sta mu je odgovorila:"Nista brate,sedim..blejim".On bi je opet cudno pogledao i prokomentarisao :"Dobro,ali sama..nisi normalna"..Uvek je delovala misteriozno,ali nikada ne bi dala pravu informaciju zasto je nesto tako,narocito ako joj se "penjete na glavu" da biste dobili istu- po svaku cenu.Samo se smeskala,a "Buca" kao svaki "moderan decko" bi odmahnuo rukom i produzio dalje.
Posto se nista nije desilo u tih sat vremena bleje na klupici,a postajalo je sve hladnije,resile smo da napravimo krug.
Jolex:"Jel si shvatila da smo sedele na onoj klupici skoro sat,a nijedan nocni nije prosao.I sta,krenemo sutra do grada-kako da se vratimo?Sad znam-nikako"
Samo sam je pogledala sa blagim osmehom i rekla "Zanimljiv podatak-da".Trebalo mi je malo akcije,ovo je postajalo monotono.Stale smo desetak metara od njegove zgrade,u jednom trenutku sam se prodrala "Hoce li danas nesto da se desi...?"...Jolex"Cuti covece,nisi normalna.Dobila sam vec stipaljku u glavu,sad treba neko da nas gadja saksijom ili polije vodom". "Bilo bi to zaista zanimljivo vece",odgovorila sam .Tu se nalazio betonski bunker;kao klinci smo se sakrivali u njega kad smo igrali zmurke.Danas,posle deset godina je postao kontenjer.U njemu tona kesa sa smecem,starim namestajem i jednom wc soljom-cak je imala i dasku.
"Posto cemo po svoj prilici ovde da osvanemo imas wc solju u slucaju opasnosti...i fotelju da odmoris nakon nuzde.." Jolex :"Sta je tebi,stvarno sam nervozna-ti se sprdas.I da, ide mi se u wc-sto je najgore"...Zanimljivo...ali "Djoleta" i dalje nema....Resila sam da se ''uozbiljim",dovrsicu suncokret-kad nema piva.Sad je ona pocela da prica.Kaze da je i pre radila ovakve stvari,nisam znala za te akcije.Kao u losem filmu ,imala je tripove da stavi periku i naocare kako bi ga pratila po gradu.Covece!Ti potezi su pomalo bolesni-zar ne?Nema veze-sve je za ljude. ...Prsti na rukama i nogama su poceli da nas izdaju...jos 15 minuta i idemo kucama-to je dogovor.
Zapalile smo po cigaretu, to je to-idemo.Cuje se mlaz...ssss ss ss.."Ne verujem,neko pisa sa terase-cujes?"au ,zaista je bilo tako.Jolex"Stvarno ,reci,ovo je dobar trip-tako sam cula"...Pocele smo da se savijamo od smeha,ipak je ispalo dobro vece-bar smo se ismejale ko ljudi.
"Nikad se ne zna sta nosi dan"-a tek noc...eeee-tako je to bilo.
