Posle tebe..

.zvuk gitare vise nije isti.Preko njegovog nasmejanog lica stavljam zamisljenu masku sa tvojim likom,dok gledam kako se topi pri pomisli na drugu zenu;okrecem glavu jer i on voli-kao sto si nekad ti voleo nju.Znam,ovo je mac sa dve ostrice;gde god pokusam da stegnem prolice se krv.Nemam vid poput sokola,niti krila jednog orla da odletim kad s jeseni pozutelo lisce pocne da opada.Poput uspomena,budi se glas koji me proganja..Nikada nisam cula"istinu"-nisam ni zelela da znam.Cekam da mi vreme postane prijatelj,da zaleci moju ranu...Volela sam da te volim...sada volim jer me vise ne bolis...a i dalje mogu da te volim.

http://www.youtube.com/watch?v=9At0WjuNWUE&feature=related

Ne znam gde je nestao strah,i tvoja senka se izgubila s njim.Ali ova praznina mi smeta,okrecem se oko istog kruga.Oko mene su ljudi koji se smeju;to su maske na njihovim licima..porculanske lutke koje ce popucati,kao i sve drugo sto je lazno-i oni su.Izmedju nota i stihova u svakoj pesmi pokusavam da stvorim tvoj lik i osetim miris procvalog jorgovana...Hodam po ivici ...razapeta izmedju zlih i zloga...ne vidi se svetlost jer ovo je ponor bez dna.Pravim kulu od karata-ona se rusi;pravim price sa laznim likovima igram igre bez emocija...I pokusavam da shvatim... Da li sam postala dovoljno luda ili dovoljno hrabra da budem sama ...

..."prica o Petru Panu"

Uletela sam u klubsi wc.Tu se nalazila gomila nafuranih riba koje vriste I kikocu se…Stala sam pored lavaboa da sperem prasinu I znoj sa lica..Puls mi je bio ubrzan,vrtelo mi se u glavi..Te veceri sam bila nesto poput tih devojaka-jos jedna drolja.Nisam zelela da ih slusam,isto tako nisam zelela da cujem svoje misli..Sta to radim,sta pokusavam da dokazem..? Nista.Jenostavno,tako je-kako je.Vreme ne mozemo da vratimo,znaci idemo dalje.
Izasla sam iz wc-a,par koraka dalje i nasla sam se kod glavnih vrata na kojima se nalazila tabla sa natpisom "EXIT".Zelim da idem odavde,previse alkohola i opijata je bilo u meni,slike su bile nejasne U tom trenutku me je neko cimnuo za ruku "Sanja,hej, gde si se izgubila.Vracas se sa mnom unutra?" Bio je to David.Kako je samo lep(on verovatno nije svestan toga),ima plave oci i pepeljastu boju kose,nikad pre nisam upoznala nekog slicnog njemu.
"Ne bih nazad,ajmo kod tebe.." Neverovatno kol'ko me privlaci.Par godina je stariji,ali ono sto mi se najvise svidja kod njega jeste njegov nacin komunikacije-igra sa recima.Morala sam da citam izmedju redova sta zeli da kaze i time je osvajao sve vise moju paznju.Na sebi je nosio military pantalone i sareni duks sa kapuljacom,spoljasnost mu je savrsena;ali,nosio je mnogo toga u sebi.,previse bora za tako malo godina..i njih sam uspela da otkrijem..
David :"Aha,zelis da idemo.Resila si da podvuces;mislio sam da povucemo jos po jednu crtu...?" Uhvatila sam ga za ruku i vratili smo se na zurku.Tamo su nas cekali  njegovi drugovi Stex i Djole.Bili su skroz opusteni likovi-trio snova.Vratila sam se u "normalu".Opet sam se prepustila toj uzavreloj atmosveri koju je nosila muzika na svojim krilima..vodila me je u skroz drugu dimenziju...osecaj je totalno orgazmican..David je bio toliko slobodan da me obavije rukama i poljubi mi vrat.Bilo mi je lepo tako.Uz lagani obrt kukovima sam mu pokazala da mi prija njegova blizina.Uzvratila sam mu poljubac.Provuko je ruku ispod moje majice i poceo da mi dodiruje grudi.Nastavili smo da se ljubimo ,dok su zeleni efktni zraci prelazili preko nasih tela.Pozelela sam da ga osetim u sebi.Uputili smo se ka izlazu,ispred nas se stvorio on-David. "Gde ste se vas dvoje uputili"?Gledao me je sa besom u ocima.Stex mu odgovori :"Idemo do tvoje gajbe..vidimo se kasnije ok"? Davidov stan je bio blizu,samo par ulica od kluba. Nije mogao da iskulira taj Stexov slobodan potez i rekao mu je "Ne brate-nije.Sanja je dosla sa mnom i sa mnom ce otici". Ne znam zasto je to uradio,ali svakako da je Stex bio njegov drug,imao je puno pravo da mu se tako obrati. Stex se nasmejao,poljubio me u obraz i vratio se nazad do Djoleta.Izasli smo iz kluba,par minuta pesacenja je proteklo u tisini;nijedan automobil za to vreme nije prosao...i sve je bilo sivo oko nas,bandere..zgrade..sve.Kad smo skrenuli u njegovu ulicu samo je tiho izgovorio "Produzicemo do zemunskog keja-vazi",odgovorila sam "Vazi".Seli smo na jednu od klupica.David je iz kluba poneo limenku piva,pruzio mi je i nasmejao se...izgledao je pomalo razocarano."Zelis da cujes jednu pricu pred svitanje"?,klimnula sam glavom dok sam ispijala poslednji gutljaj piva...Prica je bila o Petru Panu....   
http://www.youtube.com/watch?v=-CNKdf7aVhI

..JOS JEDAN TRIP UMIRANJA...

Trazim izlaz,ni ne znam dal postoji..moje misli se granice sa onim sto se zove razum-sva cula su preosetljiva.Jos koliko vremena mi je preostalo?Sunce je davno zaspalo,mozda bih I ja trebala da se prepustim snovima..
Zaklopila sam oci,jasno osetila kako propadam dok se preko mene spustao plast satkan od bezbroj crnih bodlji ..misli koje razaraju.Mogla sam da cujem sve te glasove od kojih sam bezala.Pokusala sam da ih nadjacam:”Bezite,ostavite me”!Ipak.Nisam bila u njihovom svetu,oni nista nisu mogli da cuju.
Postaje mi hladno,vilica se koci I formira se opna oko mog tela,steze me-gusim se…Dobro pomislih,ovo se zove umiranje…Nista me nije bolelo ali sam se plasila.Ne zelim jos da odem,predomislila sam se-hocu da se vratim kod njih..”Hajde,isplivaj odavde”,gubim dah.Kao da sam se nasla na sred mora I skocila u njega iako sam znala da ne umem da plivam.Ne mogu,nemam vise snage…
“Sanja,hej! Jako si bleda,jel si dobro..?” Opet taj glas,ziva sam pomislih..”Jesam”,rekla sam kroz osmeh-“Sad sam dobro”.
Ispila sam ostatak soka iz flase..u pozadini se cula poznata melodija…
Jos jedan trip umiranja…http://www.youtube.com/watch?v=A0kypyGSKsE