LutanjE

He …divno zar ne...uvek postoji nekakva prepreka…?Moglo bi se reći da ovog puta su to ova četiri zida;Jedan od njih ipak ima otvor,kroz njega se svakako moze videti neka vrsta svetlosti.Iskreno, nikada I nisam pisala pod vedrim nebom;tada I ne mogu da razmišljam o vama, sebi jer uvek bi moje misli bile usmerene ka njemu.Ali nebo nikad nije bilo lepše nego onog dana…ne znam,ne pamtim datume I vreme;ali znam da je Sunce bilo negde iza oblaka.Iako sam te godine volela Sunce-nisam ga videla tog dana.A kao da je baš ono krivo za moje slepilo...kao da mi je ono oduzelo volju I bacilo me u mrak-sad ga mrzim.Ako se potrudim, ako na trenutke osetim potrebu da krenem dalje…mogu, al ne želim jer u mraku ne postoji nijedna prepreka,ostala sam zarobljena-shvatate sad…lutam bez nade… 
http://www.youtube.com/watch?v=jppu-Uhdeh8&feature=relate