Činilo se kao večnost,ona je koračala i koračala stazom sopstvenog srama;
Znala je da joj niko pomoći neće...Iako bi se na trenutke učinilo da je priziva njegov glas,možda bi i podigla glavu..jer nadala se ona da će ugledati bar senku...Ništa,ne,nikoga nije bilo...samo ona i koraci,koraci njeni ..teški..i srce i duša bolom odeveni...
Šta je to što je prekrilo tamom,sklonilo joj osmeh sa prelepog lica..?Nijedna tuđa pakost je nije zaobišla;slaba pred takvim delima(tuđim)...počela je da ih koristi kao duševnu hranu-jeste ,hranila se zlobom...iskrivljenim stavovima...svim što sama nije posedovala....Otkrila je da joj jedino to može „pomoći“(mislila je da će opstati u toj dzungli)...ali-počela je da se guši...uzela je preveliku dozu tog otrova....Ništa od toga nije bilo njeno,jer i ona sama nije znala ko je.Ona ne zna da pliva ,ali bacila se u to more.....i dokle će da luta tako ,ne zna vise da li sanja ili je sve ovo java;uzasna-ali je sama htela da proba....njen Andjeo je postao Lucifer....i sad je ona njegov sledbenik...
