Ne znam gde je nestao strah,i tvoja senka se izgubila s njim.Ali ova praznina mi smeta,okrecem se oko istog kruga.Oko mene su ljudi koji se smeju;to su maske na njihovim licima..porculanske lutke koje ce popucati,kao i sve drugo sto je lazno-i oni su.Izmedju nota i stihova u svakoj pesmi pokusavam da stvorim tvoj lik i osetim miris procvalog jorgovana...Hodam po ivici ...razapeta izmedju zlih i zloga...ne vidi se svetlost jer ovo je ponor bez dna.Pravim kulu od karata-ona se rusi;pravim price sa laznim likovima igram igre bez emocija...I pokusavam da shvatim... Da li sam postala dovoljno luda ili dovoljno hrabra da budem sama ...
