Trazim izlaz,ni ne znam dal postoji..moje misli se granice sa onim sto se zove razum-sva cula su preosetljiva.Jos koliko vremena mi je preostalo?Sunce je davno zaspalo,mozda bih I ja trebala da se prepustim snovima..
Zaklopila sam oci,jasno osetila kako propadam dok se preko mene spustao plast satkan od bezbroj crnih bodlji ..misli koje razaraju.Mogla sam da cujem sve te glasove od kojih sam bezala.Pokusala sam da ih nadjacam:”Bezite,ostavite me”!Ipak.Nisam bila u njihovom svetu,oni nista nisu mogli da cuju.
Postaje mi hladno,vilica se koci I formira se opna oko mog tela,steze me-gusim se…Dobro pomislih,ovo se zove umiranje…Nista me nije bolelo ali sam se plasila.Ne zelim jos da odem,predomislila sam se-hocu da se vratim kod njih..”Hajde,isplivaj odavde”,gubim dah.Kao da sam se nasla na sred mora I skocila u njega iako sam znala da ne umem da plivam.Ne mogu,nemam vise snage…
“Sanja,hej! Jako si bleda,jel si dobro..?” Opet taj glas,ziva sam pomislih..”Jesam”,rekla sam kroz osmeh-“Sad sam dobro”.
Ispila sam ostatak soka iz flase..u pozadini se cula poznata melodija…
Jos jedan trip umiranja…http://www.youtube.com/watch?v=A0kypyGSKsE
