.zvuk gitare vise nije isti.Preko njegovog nasmejanog lica stavljam zamisljenu masku sa tvojim likom,dok gledam kako se topi pri pomisli na drugu zenu;okrecem glavu jer i on voli-kao sto si nekad ti voleo nju.Znam,ovo je mac sa dve ostrice;gde god pokusam da stegnem prolice se krv.Nemam vid poput sokola,niti krila jednog orla da odletim kad s jeseni pozutelo lisce pocne da opada.Poput uspomena,budi se glas koji me proganja..Nikada nisam cula"istinu"-nisam ni zelela da znam.Cekam da mi vreme postane prijatelj,da zaleci moju ranu...Volela sam da te volim...sada volim jer me vise ne bolis...a i dalje mogu da te volim.
